Šumatovac

Makedonska 33

011/3373133; 011/3373557

Ko ne zna za kafanu „Šumatovac“ – ili je jako mlad, ili ne ide na prava mesta. Ipak, većina nas se s osmehom seća ovog kultnog mesta kao utočišta studenata i profesora s predavanja, odmorišta za radne ljude, pa čak i romantičnog sastajališta mladih parova koji su tu izlazili na šampite i rakiju. 

Na ogromnu žalost svih onih koji su uživali u ovoj instituciji, došla je mračna 2007. godina, kada je „Šumatovac“ brutalno ubijen i pretvoren u savremenog klubsko-kafićko-restoranskog monstruma. Ovaj svojevrsni Frankenštajn se uzdigao na grobu voljene kafane, besramno uzevši njeno ime. Mnogi su patili. Neki su nastavili da posećuju mesto, polu-zatvorenih očiju, pretvarajući se da je to ona stara kafana, pretvarajući se da je sve isto. Ipak, većina nas nije podnela taj gubitak, i izbegavala je Makedonsku 33 u širokom luku. Ponekad nam se dešavalo da pogledom okrznemo..“Šumatovac“, ali taj prizor je pekao dušu poput ujeda stršljena. Rana je zarastala sporo..ali je zarastala.. Počeli su da prolaze dani, pa i nedelje – da nam čak ni ne prođe kroz misli. Ipak vreme leči sve, zar ne? Onda smo samo jednog dana videli da više ne radi. S težinom u grudima smo posmatrali svoje setne odraze u zamagljenom staklu. „Šumatovac“ je bio prazan kao i naša srca u tom trenutku.

                  ----------------------------------

Bio je to jedan sasvim običan petak..sasvim običan do momenta kada nas je grupa kolega odvela u kafanu..u „Šumatovac“.

 „Šta, opet radi?“

„Da, novi vlasnik.. Idemo, tamo je super..“

Ambivalentna osećanja su prostrujala kroz naša tela. Da li je moguće? ..ne.. Sigurno je opet neka skupa i kafićka varijanta.. Nikada se neće vratiti na staro..ali da li ipak..? Možda postoji šansa?

Milion različitih pitanja su se pojavljivala u glavi. Jednom ranjena životinja nikad ne zaboravlja napadača i..strepi. Ali ponovo, nada je tinjala u našim srcima..

Ulazimo. Hm.. Da, relativno savremen enterijer. Mada, nije strašno. Fino je. Konobari su old scholl – ima šanse da sve bude u redu. Sedamo oprezno.

„Nego, koliko je ovde normalno pivo?“

„Veliko? 100 dinara..“

Cunami sreće je zapljusnuo naš sto u tom trenutku. Šumatovče, srećo i radosti, vratio si se! Okrnjen, izmučen, ali ipak si to ti! Ne napuštaj nas više nikad! NIKAD!

Osvrnuli smo se i na ostatak menija. Klopa – domaća, ukusna i nenormalno jeftina. Jeftinija nego na trafici. Jelovnik je još uvek u izgradnji pa nije obiman – moramo uzeti u obzir da se kafana sad oporavlja od svega.

Od pića je jedino rakijica skuplja, al' ne mari pored ostatka asortimana.

Volite „Šumatovac“ i on će voleti Vas. Pomozimo mu da vrati svoj nekadašnji sjaj!

Iće i piće: 4,5

Prateća kafanska rekvizita: 5