Šumatovac

Makedonska 33

011/3373133; 011/3373557

Ko ne zna za kafanu „Šumatovac“ – ili je jako mlad, ili ne ide na prava mesta. Ipak, većina nas se s osmehom seća ovog kultnog mesta kao utočišta studenata i profesora s predavanja, odmorišta za radne ljude, pa čak i romantičnog sastajališta mladih parova koji su tu izlazili na šampite i rakiju. 

Na ogromnu žalost svih onih koji su uživali u ovoj instituciji, došla je mračna 2007. godina, kada je „Šumatovac“ brutalno ubijen i pretvoren u savremenog klubsko-kafićko-restoranskog monstruma. Ovaj svojevrsni Frankenštajn se uzdigao na grobu voljene kafane, besramno uzevši njeno ime. Mnogi su patili. Neki su nastavili da posećuju mesto, polu-zatvorenih očiju, pretvarajući se da je to ona stara kafana, pretvarajući se da je sve isto. Ipak, većina nas nije podnela taj gubitak, i izbegavala je Makedonsku 33 u širokom luku. Ponekad nam se dešavalo da pogledom okrznemo..“Šumatovac“, ali taj prizor je pekao dušu poput ujeda stršljena. Rana je zarastala sporo..ali je zarastala.. Počeli su da prolaze dani, pa i nedelje – da nam čak ni ne prođe kroz misli. Ipak vreme leči sve, zar ne? Onda smo samo jednog dana videli da više ne radi. S težinom u grudima smo posmatrali svoje setne odraze u zamagljenom staklu. „Šumatovac“ je bio prazan kao i naša srca u tom trenutku.

                  ----------------------------------

Bio je to jedan sasvim običan petak..sasvim običan do momenta kada nas je grupa kolega odvela u kafanu..u „Šumatovac“.

 „Šta, opet radi?“

„Da, novi vlasnik.. Idemo, tamo je super..“

Ambivalentna osećanja su prostrujala kroz naša tela. Da li je moguće? ..ne.. Sigurno je opet neka skupa i kafićka varijanta.. Nikada se neće vratiti na staro..ali da li ipak..? Možda postoji šansa?

Milion različitih pitanja su se pojavljivala u glavi. Jednom ranjena životinja nikad ne zaboravlja napadača i..strepi. Ali ponovo, nada je tinjala u našim srcima..

Ulazimo. Hm.. Da, relativno savremen enterijer. Mada, nije strašno. Fino je. Konobari su old scholl – ima šanse da sve bude u redu. Sedamo oprezno.

„Nego, koliko je ovde normalno pivo?“

„Veliko? 100 dinara..“

Cunami sreće je zapljusnuo naš sto u tom trenutku. Šumatovče, srećo i radosti, vratio si se! Okrnjen, izmučen, ali ipak si to ti! Ne napuštaj nas više nikad! NIKAD!

Osvrnuli smo se i na ostatak menija. Klopa – domaća, ukusna i nenormalno jeftina. Jeftinija nego na trafici. Jelovnik je još uvek u izgradnji pa nije obiman – moramo uzeti u obzir da se kafana sad oporavlja od svega.

Od pića je jedino rakijica skuplja, al' ne mari pored ostatka asortimana.

Volite „Šumatovac“ i on će voleti Vas. Pomozimo mu da vrati svoj nekadašnji sjaj!

Iće i piće: 4,5

Prateća kafanska rekvizita: 5

Srpska kafana

Svetogorska 25

011/3247197

Locirana odma' do Ateljea 212, „Srpska kafana“ važi za leglo beogradske glumštine i njihove pratnje, što donekle i jeste istina. Dugo je nismo posećivali, rezignirani pričama koje kruže međ' srednjom i radničkom klasom: te skupo, te glumci..ma..kud ćeš gore? Ipak, vođeni avanturističkim duhom, rasipničkim potencijalom i stomacima željnih novih iskustava, hrana i pića – odlučili smo da zakoračimo u ovo ozloglašeno mesto..i prijatno smo se iznenadili.

Mudro izabrasmo termin posete „Srpskoj kafani“ – oko 8 uveče, za vreme predstave. Tako smo izbegli one proklete glumce, koji bi inače preplavili lokal. Prvi utisak je, dakle, bio pozitivan – mesto je lepo uređeno, 'nako starinski, u drvetu. Ipak, drugi utisak je već bio problematičan, a odnosio se na konobara koji je čvrsto odlučio da nas mrzi celo veče. Da l' delujemo k'o protuve, ili su čoveku jednostavno bili „oni dani“ – ne znamo, ali smo sigurni da nas je zamrzeo u trenutku kad smo ušli u kafanu. A možda i pre toga. Prvih 25 (i slovima- dvadeset pet) minuta je odbijao da nas udostoji svog pogleda, a na molbu za jelovnikom je napravio grimasu gađenja koju se svojski trudio da zadrži svaki put kad prođe pored našeg stola.

Ukoliko izuzmemo to da smo pri svakoj narudžbini osećali strepnju poput Kvazimoda koji pita arhiđakona Frola da li sme da izađe iz crkve, utisak o ovoj kafani je pozitivan i definitivno bolji od očekivanog. Pri gledanju jelovnika, prvo su nas obradovale cene koje su savršeno prosečne i prihvatljive, a nakon toga – pozamašan izbor klope i pića. Klopa je, naravno, domaća, vešto spravljena i u sasvim finim porcijama, dok od pića izvajamo srBsko nacionalno blago – odličnu rakiju.. Ansambl  vina je takođe za pohvalu, a pivo je jeftinije nego u većini kafića, tako da je sasvim očekivano da se ovde i napijete k'o ljudi.

U svakom slučaju – nemojte da imate predrasude prema kafanama..i izbegavajte osuđujući pogled konobara.

Iće i piće: 4,5

Prateća kafanska rekvizita: 3,75 (konobar je kriv)

El Escondite De Ramiro (Kod Španca)

Vojvode Dobrnjca 4

061/6648718; 011/2759092

http://elescondite-deramiro.x10.mx/

Ovo restoransko blago smo otkrili sasvim slučajno, prolazeći komšilukom. Ušuškana u podrumu neke zgrade u Vojvode Dobrnjca, s pogledom na Botaničku Baštu, taverna “Kod Španca” predstavlja viziju raja svakog istinskog ljubitelja krkanluka.

Mesto je malo, veličine prosečnog lokalnog kafića – ipak, uređeno je u stilu mediteranskih restorana. Po zidovima vise slike iz gazdinog rodnog kraja, kao i gomila sitnih para, za koje pretpostavljamo da su ostatak od bakšiša. S obzirom na neveliki broj stolova u lokalu (tri), ova zavučena taverna je idealna za impresioniranje osobe koja je predmet Vašeg interesovanja. Ipak, potrudite se da rezervišete sto, jer se dešava da u restoranu naiđete na čitav pijani hor koji je banuo na “po jednu” čašicu nakon probe.

Elem, gazda, koji je kao što naslov kaže – iz Španije, smatra ličnim neuspehom ako se ne zaljubite u njegov restoran. Kako su nas majke učile – ljubav i hrana su usko povezani, tako da mu nije teško da uspe u svojoj nameri. Napraviće sijaset đakonija samo za Vas, nalokaće Vas rajskim nektarima od grožđa, a ukoliko slučajno dođete na dan nekog španskog praznika – očekujte da ćete biti posluženi  dodatno i specijalitetima karakterističnim za taj dan. Ako mu se dopadnete, sledi i specijalni performans spravljanja fenomenalne španske verzije kuvane rakije. Gazda, poput Panoramiksa*, mućka svoj čarobni napitak u velikom kazanu i, dok Vi pokušavate da ispratite koje je sve sastojke ubacio u isti, svetla se gase, a kazan kreće da gori. Nakon toga sledi bacanje vatre, iz kazana, u kazan, a Vama ništa nije jasno i imate utisak da prisustvujete kakvom keltskom ritualu. Lako je ušljemati se od tog likvidnog delikatesa, a za dodatnu pomoć su tu nadrealno dobra španska vina.

Što se same klope tiče – raspametiće Vas. Nakon obroka kod Ramira, osećaćete se kao Jabba the Hutt, ali nećete žaliti ni za čim! Ako, recimo, naručujete paelju, možete da izvoljevate kol’ko god ‘oćete – tu ide sve i svašta, a gazdi ne smeta da prilagođava svoje recepte Vašim prohtevima.. Ukoliko ste ljubitelj ukusa najinteligentnijih domaćih životinja – preporučujemo da naručite Prasence (naziv jela je doslovno citiran iz jelovnika).. Biće Vam poslužen svinjski bebac od 5 kila, slađi od prasića iz crtaća, a ukusniji od ijednog pečenja koje ste ikada probali. Ono je najskuplje i preporučuje se za veću grupu ljudi. Ipak, u slučaju da imate takmičarski želudac, niko Vas neće osuđivati ako veći deo prasenceta zadržite za sebe. Šta se desi kod Ramira, ostaje kod Ramira.

*Panoramiks- druid iz Asteriksovog sela 

Iće i piće: 6

Prateća kafanska rekvizita: 6

                                       fotke vatre uslikala Oxana Krutenyuk

Jevrem

Gospodar Jevremova 36

011/3284746; 011/3285635

 http://www.restoran-jevrem.com/

Restoran „Jevrem“ je na sopstvenoj internet prezentaciji opisan kao „nezaobilazno mesto za sve važne posetioce Beograda: predsednike, ministre, filmske i muzičke zvezde i ostale“. Neka Vas citirani opis ne pokoleba. Za vreme naših poseta ovom divnom beogradskom lokalu nije bilo nijednog prdonje/prdonjke (valjda se ovako zove ženski prdonja) iz navedenih branši. Naprotiv, sve neki fini i čestiti ljudi, i baš ničega i nikoga čije bi Vas grozno poznato lice uzrujalo.

     Enterijer (da ne kažemo unutrašnjost) je picnut sa ukusom i merom, onako domaćinski. Niti vrišti, niti pišti, već je sve kako valja, što se iz priloženih fotografija može i videti. Velika prednost ožderavanja i oblokavanja u „Jevremu“ jeste letnja bašta, jedna od najlepših u gradu, smeštena između starih dorćolskih zgrada, sa hrpom raznog zeleniša i cveća.

     Pošto smo dočarali ono što prija oku, red je da pređemo na zadovoljenje organa latinskog imena ventriculus, u narodu poznatijeg kao želudac. Na tom planu vas „Jevrem“ sigurno neće razočarati. Izbor je zaista veliki i prirodno stanište vašeg ručka može imati raspon od morskih dubina do šumadijske štale. Posebno bismo Vam preporučili specijalitete od mangulice, te plemenite živuljke svinjskoga roda, i to ne zbog toga što nema mnogo holesterola (koga zabole za holesterol), nego zbog toga što je milina dok jedeš. Od ovog čekinjastog svinjčeta u „Jevremu“ služe sve – od čvaraka do krmenadli. Od pića imaju svega, a rakijica je prava bombona – gre’ota da se ne proba.

     I još da se ponešto kaže o pražnjenju buđelara. Cene su, s obzirom na veličinu porcije i kvalitet klope, sasvim pristojne (porcija nekog finog mesišta je u proseku 700 dinara). Prema tome, ne žalite mukom stečene novce, nego „odvojte od usta, u usta će Vam se vratiti“ – kako je govorio mudri Sidarta Gautama.

Iće i piće: 6

Prateća kafanska rekvizita: 6

Byblos

Nebojšina 6

011/2441938

http://www.byblos.rs/

„Byblos“ je restoran libanske kuhinje smešten u krugu Karađorđevog parka. Enterijer je sređen u nekom modernom trendy fazonu, sa fensi lampama i nameštajem, i da nije imena koje evocira na stare Feničane i nekih arapskih slova po zidovima, ne biste ni posumnjali da ovde služe bliskoistočnjačku klopu.

     No, čega nema u izlogu, ima u jelovniku – čim počnete da ga prelistavate, sve vam je jasno. Ili ipak nije? Ko je ikada jeo Sambusik ili Rakakat jebneh? Ili ko je ikada pravilno izgovorio ove reči? I tako, budući da smo potpuni laici po pitanju libanske hrane i arapskog jezika, rešili smo da se prepustimo trenutku i da probamo od svega po malo. Ljubazna konobarica nam je prvo donela miks mezetluka – kombinaciju različitih toplih i hladnih predjela – da se od svega čapne po koji zalogaj. Usledila su dva iznenađenja. Prvo - sve to je vrlo ukusno, pikantno, dobrano začinjeno znanim i neznanim mirođijama (mekušci neka ne pokušavaju), neobično, s mesom, bez mesa, pitice, pituljice, namazi, prelivi. Stvarno treba probati, teško je opisati. Drugo iznenađenje je vezano za leblebije. Svako ko misli da je ova biljka samo makedonska alternativa kikirikiju - nije u pravu. Libanci od leblebija prave sve i svašta (u jednom trenutku smo pomislili da je čitav restoran, skupa sa stvarima i osobljem, sazdan od vešto kamufliranih leblebija). Izbor glavnih jela je takođe zanimljiv i nesvakidašnji (samo da napomenemo da kebab prave na sto načina sa sto začina). Uz sve ove đakonije posluženo je i vrhunsko, kidačko, jebekevu libansko vino, koje bi svako trebalo da okuša barem jednom u životu.

     Jedini problemčić u celoj priči jesu cene. Nešto su više od proseka, i da bi čovek probao sve što poželi sa menija ovog restorana mora biti solidno „platežno sposoban“ u datom trenutku. S druge strane, ovdašnji prosečni stomaci ionako nisu naviknuti da u sebe trpaju onoliko začinjenu ’ranu preterano često, tako da se novci za umerene i povremene posete „Byblos“-u možda i mogu uštedeti.

Iće i piće: 5

Prateća kafanska rekvizita: 4

                                         evo đakonija

Tabor

Bulevar Kralja Aleksandra 348

011/2412464; 011/2418222

http://www.restorantabor.com/

„Tabor“ je jedno od onih mesta koje je voleo Momo Kapor. „Ništa neobično“, pomislićete, „Momo Kapor je bio ljubitelj mnogih kafana.“. Ipak, ovaj restoran definitivno treba posetiti zbog mnogih stvari, a najviše zbog hrane koja će Vas istopiti od blaženstva.

Enterijer je picnut s ukusom – podseća na stare beogradske buržujske stanove. Vlasnik insistira na tome da u kafani nema prenaglašenih etno-detalja jer je u „Taboru“ nacionalna kuhinja na prvom mestu. Osoblje je van sebe od ljubaznosti – konobari su u stanju da Vas maze, paze i zovu Vas Đole (naravno, samo ukoliko to zatražite). Osmehuju se začuđujuće prirodno, pa nismo sigurni da l' su u pitanju vešti glumci koji su ostali bez posla usled vladajućeg nepotizma, ili su ovi ljudi po prirodi tako mili, vedri i čili.

U slučaju da se odlučite za večernju varijantu, očekujte veselje uz svirce i najverovatnije, treštene bankare ili ugledne pofesore Beogradskog Univerziteta za susednim stolom.

Cene su malo jače, posebno za pićence.. Najviše Vam se isplati da se napijate od njihovog lepog domaćeg vina jer je ono prilično povoljno, dok rakija, iako dobra, košta previše za jednu otvorenu diznu.

Klopa je skuplja za nekih 200 dindži od proseka, međutim vredi mnogo više od toga, posebno ako se uzme u obzir gotovo nesaglediva porcija. Onim kuvarima s televizije bi curela duga iz usta kada bi probali specijalitete iz „Tabora“. Sote Stroganov i Čačanski uštipci su napravljeni da zadovolje same bogove kulinarstva, dok ćuretinu spremaju na sve one načine kojih se Džejmi Oliver još uvek nije setio. Budite spremni na vrhunski krkanluk.

Iće i piće: 6

Prateća kafanska rekvizita: 6