Venčac

Carice Milice 16

   
  „Venčac“ predstavlja nešto što liči na hibrid ćevabdžinice i restorana, tj. restoranski stolovi su nakalamljeni na grill opremu i atmosferu. Fino ušuškano mestašce u centru grada. Izbor klope i pića nije veliki, ali je sasvim OK. To znači da u jelovniku ne postoji „neka francuska + još neka francuska reč sosom“ , ali možete pojesti punjenu belu vešalicu sa sosom od pečuraka po povoljnoj ceni i u finoj količini. Cene pića su takođe pristojne (pivo, domaće vino na točenje).

     Toliko o cenama. Ono što je jako bitno napomenuti je da „Venčac“ poseduje i nešto što je neprocenjivo, nešto što nijedna druga kafana nema. Nešto što bi članovi Master Card marketing tima ocenili kao priceless. Naime, pošto smo seli za astal počeli smo da razgledamo okolinu u potrazi za nečim neobičnim. Na prvi pogled, sve je u najboljem redu. Na jednom zidu okačena neka ugostiteljska diploma, kakvih ima po svim živim lokalima, od frizeraja do motela. Ništa neobično. Na drugom zidu reprodukcija najčuvenijeg portreta Petra II Petrovića Njegoša. Ništa neobično. Ipak, da li je zaista tako? Nepažljivom oku bi promaklo da je diploma iz četrdeset i neke dodeljena izvesnom Temeljku Stojadinoviću (ili Stojanoviću, nije bitno, prezime je u potpunosti zasenjeno imenom). Takvo ime se ne zaboravlja. Takvo ime se daje sinu prvencu i pamti se čitavog života. Nomen est omen. Prosečan čovek, zadovoljan činjenicom da je konačno izabrao ime budućem potomku, bi pomislio „to je to“. No, iznenađenjima nikad kraja. Nije prošlo mnogo vremena kada smo zapazili da na onom Njegoševom portretu nije sve kako inače biva. Elem, u predelu Njegoševog srca, na mestu koje je rezervisano za ordenje, anonimni umetnik je rešio da prekroji srpsku istoriju. Umesto očekivanog ordena, na tom mestu je izvesna osoba prilepila majušnu fotografiju generala Ratka Mladića!  Postoje dve škole mišljenja o ovom slučaju. Pripadnici prve škole, takozvani realisti, smatraju da je postmoderni autor svojim činom želeo da nam poruči nešto što je samo njemu jasno, vodeći se geslom „da se lepota nalazi u oku posmatrača“. Nasuprot realistima, pripadnici druge misaone struje, takozvani konspirolozi, zastupaju teoriju o vremeplovu kojim je izvesni neko dospeo u odaje bečkog slikarskog majstora Johana Besa, i to baš onog presudnog trenutka daleke 1847. godine i sugerisao mu nešto. Avaj, nikada nećemo saznati istinu, jer „istina je negde tamo“, što reče Foks Molder.

     
 Na kraju, ostaje da Vam preporučimo da obavezno nekad svratite u „Venčac“ i obogatite svoj stomak, ali i duh. Verujte, nećete zažaliti ni u kom slučaju.

Iće i piće: 4

Prateća kafanska rekvizita: 5 (manja ocena nije realna)

Evo slike - mutna je zbog lošeg kvaliteta telefonske kamere. Moraćete da odete da pogledate.

Šta je tu je

http://www.stajetuje.com/

Cara Dušana 18 (ugao sa Rige od Fere)

011/2910629

Pravo meraklijsko mesto! Mala i zavučena kafanica – udobna, topla, drvena, šarena, sa sve sušenim paprikama, goblenima, vezovima, umotana u pirotske ćilime.. Ovde se mogu videti svakakve face, ali verovatno ih nećete primetiti jer ćete biti fokusirani na sopstveni užitak.. Na zidovima vise slike starih srpskih porodica, Njegoša, Kosovske bitke i Tita (doduše, možda su je skinuli, jer je ne primetismo prošli put). U pozadini piče tamburice, pa Vam sve 'nako milina oko srca.

Glavna konobarica je uvek tu. Iako ona nije vlasnik kafane, imaćete utisak da je gazda. Sama se obračunava sa svim gostima bilo da su u pitanju mlađani poštovaoci srpskih jela, ili matori pijanci iz kraja – ona ima taj neki čučuk-stanački karakter: sa svima je dobra jer je svi poštuju, s njom nema šale. Život je nije štedeo, al' nije ni ona štedela život. Nije usiljeno ljubazna, al' će se prema Vama ponašati kao da Vam je, recimo, strina. Preporučiće Vam šta je tog dana dobro od klope, šta Vam uz to najbolje ide, šta ne ide itd. .

Klopa je odlična, porcija obilna, a cene sasvim korektne. Držite se preporuke domaćice, jer nije svaki dan isto jelo za nahvaliti. Mućkalica je bogovska, kupus svadbarski, a na pečenju ne štede. Uz to služe i sjajne sireve, meze, pogače, proje, i ostale slavske specijalitete. Pihtije im nisu neke, al' ne zameramo - većina ljudi ne ljubi ovaj specijalitet, a oni koji su konzumenti istog, uglavnom su i istančanog nepca i drže se kuhinja svojih majki i bajki (postoji i opcija poštovanja kuhinja tuđih majki i bajki: „Au brate, je '' se sećaš onih pihtija š'o smo jeli kod Marka na slavi, pune mesa, a providne k'o suza, ijjjaaao..“). Što se dezerta tiče, drže se domaćih delikatesa kao što su pite od jabuke, bundeve i ostala bagra. Divota!

Piće nije skupo, to jest' drže se kafićkih cena. Rakija je fina, vino domaće i jeftino, a pivo 'ladno, veliko, točeno i u keramičkoj posudi – tako da liči na mleko. Sve je tu i spremno za vrhunski krkanluk!

Iće i piće: 5

Prateća kafanska rekvizita: 5

Madera

http://www.maderarestoran.com/

Bulevar kralja Aleksandra 43

011/3231332; 011/3247148

Madera je jedno od najpoznatijih beogradskih eleganci mesta. Ovde dolaze „stare beogradske porodice“(prepoznajemo ih po picnutim babcima koji se sećaju kralja), politički funkcioneri, novopečeni i staropečeni bogataši, ili 'pak nji'ovi sinovi s devojkama.. Mi, igrom slučaja, ne spadamo ni u jednu od ovih kategorija, ali banemo u ovaj restoran ponekad, kad smo pri parama.

Ipak, osoblje je jako ljubazno prema svima (pa i prema nama uljezima), a usluga je relativno brza – uprkos konstantnoj gužvi i specijalnim zahtevima regularnih mušterija:

Funkcioner bogatun: „Majstore, daj mi deder onaj šampanjac Kristal sa zlatom i tri punjena pauna, al' da onaj jedan bude manje masTan i bez sira – ćera mi je intolerantna na mlečne proizvode.“

Konobar: „Ali vele-poštovani, ne služimo paunjeninu, mogu li da prepor..“

Fb: „Ja sam svoje rek'o, na tebi je da delaš. 'ajd'  presto sad i nemoj da te sanjam!“

Što se samog izgleda mesta tiče – picnuto je dozlaboga. Najupečatljivija je prelepa, prostrana bašta (unutra nikada nismo ni sedeli) koja je ušušurena u Tašmajdanskom parku. Znamo šta mislite, ali bez brige – u Maderi nećete biti ometeni uznemiravajućim prizorima „novog Taša“ poput disko fontane i impozantnog spomenika nekadašnjem tiraninu Azerbejdžana. Prisutna je i kozmetička opremljenost klonje, koja postaje tipična za većinu eleganci mesta (kreme, dezodoransi, tamponi, jednokratne četkice za zube, pomorandže, i slični aksesorari).

Sve ovo gore-pomenuto ukazuje na visinu cena u lokalu. Boravak u Maderi nije nepriuštiv, ali da je skup – jeste! Klopa je vrhunski spravljena (nemaju propusta) , al' za jednu količinski prosečnu porciju treba da odvojite oko soma dinara.. Kujna je domaća i internacionalna, al' ovde Vam je bolje da uzmete neki egzotični gurmanluk – kad je bal, nek' je masken. Srbijanske specijalitete jedite u nekoj drugoj kafani za manje para. Takođe, uz glavno jelo možete da naručite i kakav perverzni sos ili sir – al' to će sve da Vas osiromaši. Nešto su povoljnije cene kojekakvih pasta i jela s roštilja.

Od napijanja nema ništa, ukoliko niste spremni da potrošite 3 prosečne plate u Srbiji. Držite se kratkih pića, efektnije je. Služe dunju koja je izašla iz raja.

Iće i piće: 4,75

Prateća kafanska rekvizita: 5

La Bodega

www.labodega.rs

Cara Uroša 18

011/2030456; 063/8219356

     Restoran-bar “La Bodega” se možda najbolje može opisati rečju “fino”. To je fino, moderno picnuto mesto, u finom delu grada, sa finim osobljem, finom klopom i pićem, finom muzikom i finim posetiocima. Ovde možete dovesti finu devojku/dečka, iz fine kuće, sa finim manirima i nećete zažaliti, jer biće Vam fino. I njoj/njemu će biti fino, jer će u Vama prepoznati osobu koja ume da prepozna ono što je fino. Treba napomenuti da je ovo mesto ipak prikladnije za osvajanje nežnijeg pola (pa Vi odlučite ko od Vas dvoje spada u tu kategoriju).

      Klopa je zaista odlična, ukusno servirana, a porcija je onako taman, ni velika, ni mala. Izbor je zaista jedinstven. Specijaliteti kuće su npr. “Choco-loco biftek”, “Bildovano pile” (batak punjen kobajom i pistaćima), “Chupacabra”… Pravi miks slanog, slatkog i kiselog, tj. neka vrsta crossover ždranja. Kako oni navode na svojoj internet stranici “Recept je jednostavan: u domaću tradicionalnu kuhinju dodati prstohvat Beča i Pariza, ubaciti nekoliko ljutih, crvenih i jarkih tonova Latinske Amerike, dodati u to mnogo sunca i neba, a onda sve zajedno predano i pažljivo pripremiti, uz mnogo mašte i ljubavi.”  Nešto tradicionalnijem stomaku se možda ne bi dopalo, ali istinski gurman ume da ceni takve stvari. Imaju i fino vince, i točeni Paulaner (veliki plus). Uz to su cene relativno OK, tako da niste prinuđeni da bankrotirate. Vikendom su angažovali svirce, pa možete doći na pićence. Jedino treba napomenuti da im kuhinja radi od pola 3, tako da ako hoćete da klopate, nemojte dolaziti ranije.

     Da rezimiramo. “La Bodega” nije mesto za svaki dan, ali nije loše za: prvi randevu, ljude koji žele da probaju klopu kakvu ranije nisu jeli, za popiti lepo vino, za sesti povremeno, za japijevski poslovni ručak, za Biljanu Srbljanović…

Iće i piće: 5

Prateća kafanska rekvizita: 5

Bled

http://www.restoran-bled.rs/

Budimska 2

011/3233605; 063/439606

Jedan od poznatijih ribljih restorana u gradu. Skoro su ga renovirali, pa iako odiše duhom socijalističkih kafana i ima nekih zajedničkih momenata sa „Mornarom“, ovo je ipak malo finije mesto, tj. nije krcato alko-rudolfima (u blizini se nalaze „Stara Hercegovina, a i podzemni prolaz sa par dragstora, tako da pijanci imaju hrpu izbora). „Bled“ uglavnom posećuju porodice, ili neke nostalgične ekipe koje ne ulaze u ove novokomponovane lokale. Retko naiđe i pokoja zabavna pojava poput zalutalog lokalca koji dolazi po dnevnu dozu piva i tinjaka, ili 'pak Nebojše Pajkića koji jede s belim rukavicama na rukama. Osoblje je ljubazno i trudi se oko Vas.

Na meniju se nalazi svašta – i morsko i rečno, al' i kopneno (za one koji jedu samo sisare). Nije skupo, a porcije su relativno velike – u zavisnosti od toga šta naručite naravski. Lignje i gambori su sjajni, a poznati su i po Tuna-steku, koju nećete imati priliku da klopate u puno restorana. Ponekad organizuju i tematske dane, i tada možete da jedete internacionalnu klopu po pristojnoj ceni.

Piće u Bledu nije skupo, već je neki prosek (ipak, malčice skuplje od sestrice „Hercegovine“).. Svi vele da uz ribu treba piti vino, al' ako naručite pivce takođe se nećete zeznuti..

Iće i piće: 4

Prateća kafanska rekvizita: 4