Venčac

Carice Milice 16

   
  „Venčac“ predstavlja nešto što liči na hibrid ćevabdžinice i restorana, tj. restoranski stolovi su nakalamljeni na grill opremu i atmosferu. Fino ušuškano mestašce u centru grada. Izbor klope i pića nije veliki, ali je sasvim OK. To znači da u jelovniku ne postoji „neka francuska + još neka francuska reč sosom“ , ali možete pojesti punjenu belu vešalicu sa sosom od pečuraka po povoljnoj ceni i u finoj količini. Cene pića su takođe pristojne (pivo, domaće vino na točenje).

     Toliko o cenama. Ono što je jako bitno napomenuti je da „Venčac“ poseduje i nešto što je neprocenjivo, nešto što nijedna druga kafana nema. Nešto što bi članovi Master Card marketing tima ocenili kao priceless. Naime, pošto smo seli za astal počeli smo da razgledamo okolinu u potrazi za nečim neobičnim. Na prvi pogled, sve je u najboljem redu. Na jednom zidu okačena neka ugostiteljska diploma, kakvih ima po svim živim lokalima, od frizeraja do motela. Ništa neobično. Na drugom zidu reprodukcija najčuvenijeg portreta Petra II Petrovića Njegoša. Ništa neobično. Ipak, da li je zaista tako? Nepažljivom oku bi promaklo da je diploma iz četrdeset i neke dodeljena izvesnom Temeljku Stojadinoviću (ili Stojanoviću, nije bitno, prezime je u potpunosti zasenjeno imenom). Takvo ime se ne zaboravlja. Takvo ime se daje sinu prvencu i pamti se čitavog života. Nomen est omen. Prosečan čovek, zadovoljan činjenicom da je konačno izabrao ime budućem potomku, bi pomislio „to je to“. No, iznenađenjima nikad kraja. Nije prošlo mnogo vremena kada smo zapazili da na onom Njegoševom portretu nije sve kako inače biva. Elem, u predelu Njegoševog srca, na mestu koje je rezervisano za ordenje, anonimni umetnik je rešio da prekroji srpsku istoriju. Umesto očekivanog ordena, na tom mestu je izvesna osoba prilepila majušnu fotografiju generala Ratka Mladića!  Postoje dve škole mišljenja o ovom slučaju. Pripadnici prve škole, takozvani realisti, smatraju da je postmoderni autor svojim činom želeo da nam poruči nešto što je samo njemu jasno, vodeći se geslom „da se lepota nalazi u oku posmatrača“. Nasuprot realistima, pripadnici druge misaone struje, takozvani konspirolozi, zastupaju teoriju o vremeplovu kojim je izvesni neko dospeo u odaje bečkog slikarskog majstora Johana Besa, i to baš onog presudnog trenutka daleke 1847. godine i sugerisao mu nešto. Avaj, nikada nećemo saznati istinu, jer „istina je negde tamo“, što reče Foks Molder.

     
 Na kraju, ostaje da Vam preporučimo da obavezno nekad svratite u „Venčac“ i obogatite svoj stomak, ali i duh. Verujte, nećete zažaliti ni u kom slučaju.

Iće i piće: 4

Prateća kafanska rekvizita: 5 (manja ocena nije realna)

Evo slike - mutna je zbog lošeg kvaliteta telefonske kamere. Moraćete da odete da pogledate.