Makedonska 33
011/3373133; 011/3373557
Ko ne zna za kafanu „Šumatovac“ – ili je jako mlad, ili
ne ide na prava mesta. Ipak, većina nas se s osmehom seća ovog kultnog mesta
kao utočišta studenata i profesora s predavanja, odmorišta za radne ljude, pa
čak i romantičnog sastajališta mladih parova koji su tu izlazili na šampite i
rakiju.
Na ogromnu žalost svih onih koji su uživali u ovoj instituciji, došla
je mračna 2007. godina, kada je „Šumatovac“ brutalno ubijen i pretvoren u
savremenog klubsko-kafićko-restoranskog monstruma. Ovaj svojevrsni Frankenštajn
se uzdigao na grobu voljene kafane, besramno uzevši njeno ime. Mnogi su patili.
Neki su nastavili da posećuju mesto, polu-zatvorenih očiju, pretvarajući se da
je to ona stara kafana, pretvarajući se da je sve isto. Ipak, većina nas nije
podnela taj gubitak, i izbegavala je Makedonsku 33 u širokom luku. Ponekad nam
se dešavalo da pogledom okrznemo..“Šumatovac“, ali taj prizor je pekao dušu poput
ujeda stršljena. Rana je zarastala sporo..ali je zarastala.. Počeli su da
prolaze dani, pa i nedelje – da nam čak ni ne prođe kroz misli. Ipak vreme leči
sve, zar ne? Onda smo samo jednog dana videli da više ne radi. S težinom u
grudima smo posmatrali svoje setne odraze u zamagljenom staklu. „Šumatovac“ je
bio prazan kao i naša srca u tom trenutku.
----------------------------------
Bio je to jedan sasvim običan petak..sasvim običan do
momenta kada nas je grupa kolega odvela u kafanu..u „Šumatovac“.
„Šta, opet
radi?“
„Da, novi vlasnik.. Idemo, tamo je super..“
Ambivalentna osećanja su prostrujala kroz naša tela. Da
li je moguće? ..ne.. Sigurno je opet neka skupa i kafićka varijanta.. Nikada se
neće vratiti na staro..ali da li ipak..? Možda postoji šansa?
Milion različitih pitanja su se pojavljivala u glavi.
Jednom ranjena životinja nikad ne zaboravlja napadača i..strepi. Ali ponovo,
nada je tinjala u našim srcima..
Ulazimo. Hm.. Da, relativno savremen enterijer. Mada,
nije strašno. Fino je. Konobari su old scholl – ima šanse da sve bude u redu.
Sedamo oprezno.
„Nego, koliko je ovde normalno pivo?“
„Veliko? 100 dinara..“
Cunami sreće je zapljusnuo naš sto u tom trenutku.
Šumatovče, srećo i radosti, vratio si se! Okrnjen, izmučen, ali ipak si to ti!
Ne napuštaj nas više nikad! NIKAD!
Osvrnuli smo se i na ostatak menija. Klopa – domaća,
ukusna i nenormalno jeftina. Jeftinija nego na trafici. Jelovnik je još uvek u
izgradnji pa nije obiman – moramo uzeti u obzir da se kafana sad oporavlja od
svega.
Od pića je jedino rakijica skuplja, al' ne mari pored
ostatka asortimana.
Volite „Šumatovac“ i on će voleti Vas. Pomozimo mu da
vrati svoj nekadašnji sjaj!
Iće
i piće: 4,5
Prateća
kafanska rekvizita: 5