„Vodenica“ je splav, mada raspolaže i sa par stolova na kopnu koji predstavljaju neku vrstu bašte. Sam splav više podseća na kakav mali katamaran, pošto se sedi u zatvorenom prostoru sa zatvorenim, mutnjikavim prozorima. Ljudi skloni morskim (i rečnim) bolestima treba da zaobiđu ovaj restoran jer se svaki talasić reke oseti - bilo da je izazvan od strane ljutog glisera, ili pak grupe debeljuškastih pataka koje prolaze tuda namerno, da vas upropaste. Stolovi su veliki, s klupama, dok ostatak enerijera prati klasičnu temu ribljeg restorana. Ako pažljivo zagledate, možda ugledate i ostatke novogodišnje dekoracije, kao i pristojnu kolekciju mreža (što ribarskih, što paukovih).
Pošto je u pitanju riblji restoran, najpametnije je pitati konobara šta preporučuje, kako ne biste dobili klopu koja izgleda kao da je stigla iz Aerobiksove* prodavnice.
Izbor vina je dobar, a cene nešto jače od proseka - ne i opravdano, pošto je hrana standardna, a porcije.. 'nako, niš' specijalno.
Pošto je u pitanju riblji restoran, najpametnije je pitati konobara šta preporučuje, kako ne biste dobili klopu koja izgleda kao da je stigla iz Aerobiksove* prodavnice.
Izbor vina je dobar, a cene nešto jače od proseka - ne i opravdano, pošto je hrana standardna, a porcije.. 'nako, niš' specijalno.
No comments:
Post a Comment